25. februar 2020. – Balkanska grupa je organizovala radionicu o dijalogu između Kosova i Srbije u Prištini sa studentima Pravnog i Filozofskog fakulteta – Odeljenja za političke nauke i Odeljenja za istoriju Univerziteta u Prištini. BPRG je ovim događajem imao za cilj proširenje diskusije o procesu dijaloga između Kosova i Srbije.
Diskusija i radionica su organizovani u dve glavne sesije. U početku je od učesnika zahtevano da popune on-line anketu od devet (9) pitanja, što je trebalo da ih podstakne da razmene mišljenja i anonimno iznesu svoje mišljenje o dijalogu.
Prva sesija je pokrenula opštu diskusiju o dijalogu koji moderira Brisel između Kosova i Srbije, a uz pomoć stručnjaka Fisnika Rexhepija. Diskusija se je usredsredila na četiri glavna segmenta: Opšti pregled dijaloga; sporazumi postignuti u okviru dijaloga koji moderira Brisel uz posebno posvećivanje pažnje ka onima koji su sklopljeni, kao i onih koji su u blokadi; izazovima i koristima briselskog dijaloga i/ili sporazuma i budućnosti dijaloga zajedno sa mogućim promenama u ovom procesu. Druga sesija je podstakla interaktivnu diskusiju dok su učesnici bili raspoređeni u grupe od po pet (5) učesnika.
Tokom ove radionice, učesnici su pozdravili inicijativu za povećanje angažmana građana u dijalogu, jer su naglasili nedostatak transparentnosti i učešće građana u ovom procesu do sada. Na osnovu sprovedene ankete, BPRG je ustanovio da su glavni izvori informacija iz kojih su se građani obaveštavali o dijalogu bile društvene mreže praćene TV vestima/debatama. Takođe, BPRG je zaključio da bi učesnici želeli da vide veće uključenje građana (Srba i Albanaca) u dijalogu. U međuvremenu, za predstojeće radionice o dijalogu, naglašena je potreba za raznovrsnijom demografskom reprezentacijom.
Takođe je naglašeno da je „cilj sporazuma“ glavna komponenta koju treba predstaviti široj javnosti kada je reč o sporazumima. Iako zasnovana na najnovijim dešavanjima, budućnost dijaloga je izneta za sto. Ako se dijalog bude nastavio, pravoslavna verska mesta i crkve, kao i nestale osobe, su neke od neposrednih tema dijaloga na kojima bi pregovarački tim Kosova trebao da insistira, kažu studenti. Da li Sjedinjene Države zamenjuju Evropsku uniju ili će države članice EU biti direktno uključene u dijalog su bila neka od pitanja koja su učesnici postavili na osnovu istih dešavanja.
Sve u svemu, učesnici su bili za nastavak dijaloga, ali bi želeli da vide da njihova zemlja primenjuje više recipročnih mera u pogledu određenih sporazuma, odnosno slobode kretanja. Takođe je naglašeno da bi pregovaračka ekipa Kosova trebala da zauzme jasan stav o svakoj temi o kojoj treba pregovarati i da donekle unapred predodredi očekivane ishode i načela, ali i kompromise koje može da si priušti. Iznad svega, naveli su potrebu da budu informisani o kompromisima koje su do sada napravile obe strane kako bi se postigli odgovarajući sporazumi. Za sada, svaka strana smatra da daje mnogo više nego što dobija iz takvog procesa i da postoji samo jedan korisnik – druga strana. Učesnici su takođe razgovarali o konačnom sporazumu sa Srbijom o statusu Kosova i neophodnosti primene institucije referenduma kada god treba doneti i/ili dogovoriti ključne odluke.
Ova radionica je organizovana u okviru projekta „Unapređenje kosovskih institucija, demokratizacije i regionalne saradnje“ i deo je jednog od stubova regionalne saradnje čiji je cilj da promoviše i podrži dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Ovu aktivnost finansira Ambasada Kraljevine Norveške u Prištini.
