Sporazumi iz dijaloga u Briselu uspeli su da pozitivno utiču na živote naroda na Kosovu, uprkos činjenici da je javnost bila uznemirena kada je „konačni dogovor“ najavljivan kao bliži nego ikada.
Kao aktivistkinja građanskog društva, dugo vremena sam svoju pažnju usmeravala na mane sporazuma i njihovu primenu. Pa ipak, usredsređujući se na svoje svakodnevne zadatke, često ne primetimo pozitivne ishode procesa. Potpisivanje sporazuma između Beograda i Prištine sigurno je dovelo do opuštanja odnosa između Albanaca i Srba na Kosovu. Ovi sporazumi su doveli do toga da saradnja sa „drugom stranom“ bude prihvatljiva. U ranija vremena, ta saradnja je bila predmet zgražavanja.
Lično, ja vidim konkretne prednosti Sporazuma o slobodi kretanja. Meni je dao priliku za interakciju, saradnju i druženje sa kolegama iz albanske zajednice. Gledajući u prošlost, da mi je neko pre 2013. god. rekao da ću svojim kolima voziti do Manastira Dečani, da posetim Dokufest ili da odem na snoubording na Brezovici, rekla bih da je to nemoguće. Nedavno sam uradila sve to, samostalno, ali i u društvu albanskih kolega.
Pre sporazuma, logistički je bilo lakše otputovati u Beograd nego u Prištinu. Iako je razdaljina između mog rodnog grada Leposavića i Beograda oko 300 kilometara, putovanje od samo 70 kilometara do Prištine u to vreme bilo je zahtevnije u smislu vremena i novca. Za vožnju do Prištine bilo je potrebno da imate ili KS ili RKS registarske tablice, koje ja nisam mogla da pribavim pre proleća 2018. god. Tada je usvojeno administrativno uputstvo koje je proizašlo iz Sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. god. Pre toga, za jednostavnu stvar, morala bih da koristi drugačija, neučestala prevozna sredstva. Ako bih bila u žurbi, morala bih da izaberem taksi, što je za standard na Kosovu u stvari luksuz.
Posle ovog sporazuma, za kosovske Srbe sa severa, više nije bio tabu pribaviti kosovske isprave; u stvari, to je postalo potreba. Briselski sporazumi su olakšali integraciju severa u pravni okvir Kosova, čime je pribavljanje kosovskih isprava neizbežno postala potreba za većinu srpskih građana. Povećao se broj Srba koji pribavljaju kosovske isprave. Ovo je stvorilo priliku za zajednicu kosovskih Srba, uglavnom članova građanskog društva, da se angažuju oko zalaganja i vrše pritisak na institucije da poštuju svoje ustavne obaveze u pogledu poštovanja prava nevećinskih zajednica na Kosovu.
Briselski sporazumi su doprineli smanjivanju tenzija između zajednica i omogućili međuetničku interakciju te saradnju između podeljenih zajednica. Ovo je obogatilo živote ljudi novim vezama i prijateljstvima. Pa ipak, sa dijalogom u Briselu na čekanju, normalizacija je narušena. Odgovornost je političkog rukovodstva da obezbedi sadržajnu integraciju saradnje između zajednica.
Jovana Radosavljević, izvršna direktorka Nove društvene inicijative. Ona je istraživač i aktivista civilnog društva iz Leposavića. Ona je stipendistka TLP-a i magistrirala je na međunarodnim studijama međunarodne studije Josepha Korbela, Univerzitet u Denveru, sa specijalizacijama za rešavanje konflikata i međunarodni razvoj i diplomirala na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
„Ovaj članak je napisan uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Grupe za javno zagovaranje politika između Kosova i Srbije i ne može se ni na koji način smatrati da odražava stanovišta Evropske unije.
Originalni članak objavljen je na SBunker-u i može se naći ovde (samo na albanskom jeziku)
